Sin mi ima 20 godina, a na razini je predškolskog djeteta

Kod Ivana je i prag tolerancije na bol veoma visok, pa nismo znali kada ga je nešto boljelo. Primjerice, kada je dobio upalu oba uha samo se nekontrolirano smijao i bio u povišenom raspoloženju. U početku nisam mogla prepoznati sva ta njegova ponašanja. Mislila sam da je sretan, ali kad se spustila noć vidjela sam da nešto ne štima. Tonuo je u san i počeo je škrgutati zubima, raditi grimase i gurati prst u uho. Tek tada sam shvatila da proživljava bol. Malo po malo naučila sam čitati niz tih znakova i svako neobično ponašanje. I danas njegovo zdravstveno stanje kontroliram noću, odnosno kada spava.